Pristajući na saradnju sa čuvenim producentom Daniel Lanois-om, Neil Young je morao biti svestan da La Noise neće zvučati kao da ga je snimio sa grupom Crazy Horse niti će predstavljati njegov "mirniji" album.
Činjenica da je Lanois koristio PA sistem (zvučni razglas) kao način kroz koji je Young snimao svoje kompozicije dovela je do gromoglasnog zvuka. Takođe građevina u kojoj su snimali posedovala je orgulje ugrađene u zid. Lanois je maksimalno koristio zvuk širokog prostora da bi postigao specifičan zvuk pun ehoa i odbijanja zvuka o zidove. On je hteo da sama građevina predstavlja jedan dodatni instrument pri sviranju i snimanju materijala. Snimali su četiri noći dok je trajao pun mesec na nebu i po njemu su to bile najbolje svirke.
Sam naziv albuma Le Noise - Lanois je igra reči i posveta producentu.
Inače Young na ovoj ploči svira Les Paul električnu gitaru i peva a samo u dve kompozicije svira akustičnu gitaru. Pesme zvuče kao da ih izvodi na stadionu.
Sama ploča počinje kompozicijom "Walk with Me" gde Young peva da ne može sam i da voljena osoba hoda s njim (walk with me, as no has in life, walk with me through all which once drove us ride the highest hills and roller coaster through all which leaves most back off from the most undaunting task. . . face the truth head on. . . . and at this point in life, I would just as soon keep on walking alone, dance to me own tunes as in the songs that sing in mind).
Nastavljajući sa “Sign of Love” i “Someone’s Gonna Rescue You” nastavlja sa snažnim zvukom električne gitare ipak nežno pevajući intimne ispovesti.
Pun pogodak je sledeća pesma “Love and War” gde u pet i po minuta izvodi jednu od najlepših melodija koju je napisao u poslednje vreme. Razmišljajući o ljubavi i ratu, o smislu svega toga, o posledicama koje rat ostavlja na ljude, Young preispituje i svoju ulogu i ono što je govorio sve ove godine. Suptilna i melodična akustična gitara prati ovu ispovest.
Nasuprot njoj dolazi “Angry World” gde Young govori o svetu i kako ga ljudi zamišljaju. Neko ga zamišlja kao svet svetla, neko tame, neko kao radnik neko kao bogataš a u osnovi to je "Ljut" svet. Daniel Lanois podvlači svojim studijskim trikovima ovu atmosferu. ”Hitchiker” je pesma koju je Young ranije izvodio i koja predstavlja jednu od njegovih “neobjavljenih “ pesama. Tu se spominje i hašiš i amfetamin, pa odlazak u Kaliforniju gde je prvi put video more. Tu je i teret slave, paranoja i ostalo. Peva o tome kako se trudio da ostavi svoju prošlost ali ga je ona sustigla-hm, da li je ovo bas autobiografski ili je to lik iza kojeg se on krije? “Peaceful Valley Boulevard” je druga akustična i naravno predivna pesma. Na nežnu melodiju ide ne baš tako nežan tekst o životnim razmišljanjima i slikama koje nisu nimalo spokojne. Pesma o promenama koje su nagle, snažne i neminovne. ”Who’ll be the one to lead this world,who’ll be the beacon in this life?” pita se Young.
Završna “Rumblin” govori o grmlavini u zemlji koja može predstavljati početak nečeg novog, drukčijeg. Dakle zapitanost, zamišljenost, reminiscencije, zvučni i prostorni eksperimenti karakteristika su ovog albuma. Le Noise nije klasik, ali je jako dobar. Imaćete uskoro priliku da se u to uverite, jer se na Youtube-u pojavio film sa svim pesmama koje se nalaze na ovom albumu.
